Устаје Петар, Лука, Стефан, Никола, устаје Београд, Нови Сад, Ниш, Подгорица, Бања Лука, устаје Србија, Црна Гора, Република Српска, устају сви Православни Срби.
Ударају им на оно на шта су најрањивији, на оно на шта нико не сме да им дира, ударају им на оно највредније – на Православље, на Острог, на њиховог Светог Василија Острошког. Само су се преварили, јер против толике Божије силе не могу.
Осетило је свако срце Србско тугу и бол, због отимања онога што је део њега.
Знају Срби да на велику Светињу непријатељи ударају, знају да ударају на велику силу, знају да Бог на крају има последњу реч.
Само да још схвате, да је оно што им недостаје слога, коју нажалост нису до сада доказали да имају. А кад би је добили, могли би читава царства да руше. Могли би све. Зато нека схвате да непријатељ жели да се деле. Када престане подела, тада ће доћи њихова победа.